Гојазност је најчешћа метаболичка болест данашњице. Етиологија је комплексна и састоји се у интеракцији различитих генетских и метаболичких чинилаца, навика у исхрани и чинилаца околине.
Упркос бројним настојањима у здравственом просвећивању становништва и иницијативама здравствених установа и радника да се спречи гојазност - она је у сталном порасту. Последице прекомерне телесне тежине на здравствено стање су многобројне, али на првом месту су болести које представљају највећи ризик за квалитет живота, а то су: дегенеративне промене на крвним судовима које узрокују повећан крвни притисак, инфаркт мозга или срца и шећерну болест.
Метаболички синдром, а посебно шећерна болест типа 2, најчешће су последица гојазности, и то гојазности коју карактерише доминантан трбух, тзв. андроидне гојазности.
Гојазне особе имају склоност и ка развоју малигних болести. Код гојазних мушкараца чешћи је карцином простате и дебелог црева, а код гојазних жена карцином дојке и карцином ендометријума (слузокоже материце).
Свакако да се у нежељени ефекат прекомерне телесне тежине убраја и камен у жучној кесици, дегенеративне промене на коштано-зглобном систему, хронични панкреатитис и слично.
Веома је тешко редуковати тежину у кратком временском периоду, што је најчешћа жеља гојазне особе. Основна мера која је неопходна ради постизања повољног ефекта јесте промена стила живота и начина исрхране. Ниједна дијета која траје две недеље, месец или три месеца не може да да трајни ефекат који би остао ако дође до губитка неколико килограма. Режим који не оштећује здравље а који доводи до губитка најмање 500 грама до килограм недељно - уједно је и најздравији режим.
Када би се поређале мере за редукцију телесне тежине, онда би то био следећи редослед:
- дијета - начин исхране
- физичка активност (ходање, аеробик, 30-60 минута три пута недељно)
- развој стратегије за промену стила живота
- одржавање три претходне стратегије
- употреба фармаколошких средстава
- хируршке интервенције
За сада су регистрована два лека која помажу у борби против смањења килограма - орлистат и сибутрамин. Међутим, ни један лек не треба узимати без претходног саветовања са надлежним лекаром и без претходног испитивања узрока гојазности. Опасност од неконтролисаног узимања лека може да буде далеко већа од користи!