проф. физичке културе Александар Михаиловић, инструктор аеробика (Musculus Lux)
13.05.2007.
Гојазност је актуелни пороблем времена у коме живимо. Једна новија студија показала је да у већини развијених земаља преко 50% популације има вишак килограма. Разлози за овакве резултате добро су познати. Многе особе недовољно практикују физичку активност или је не практикују уопште, а при том консумирају превише висококалоричних намирница - засићених масти и простих шећера.
Једноставним језиком речено, енергетска потрошња је мања од енергетског уноса. Нажалост, то није случај само са одраслим особама. И деца су све мање активана. Шта чинити? Решавање проблема обухвата повећање активности и смањење енергетског садржаја намирница (пре свега масти) у исхрани.
Због свега наведеног, тачно и прецизно одређивање телесног састава представља најбољи начин за процену гојазности, најбитнију компоненту планирања исхране и савременог програма тренинга. Нажалост, обично се користи само вредност телесне масе.
Постоје формуле које нам нуде могућност израчунавања идеалне телесне масе. У популарној литератури најчешће се користи телесна висина минус 110, док здравствени радници користе идекс телесне масе (body mass index - BMI). То је индекс који добијамо ако вредност телесне масе (kg) поделимо са вредношћу квадрата телесне висине (m).
Индекс | Ухрањеност |
-20 | недовољна ухрањеност |
20-24,9 | нормална ухрањеност |
25-29,9 | I степен гојазности |
30-39,9 | II степен гојазности |
40 и више | III степен гојазности |
Ови индекси говоре о висинско-тежинском односу, али не нуде податке за анализирање телесне грађе. Телесна грађа и проценат масног ткива као њен део - у директној су вези са здрављем и физичком формом.