Када се пре неколико година говорило о „епидемији гојазности“, сматрало се да израз епидемија није адекватан, јер је резервисан за заразне болести као што су грип, или пак дечја парализа. Реч епидемија може се, међутим, користити и у небиолошком смислу и тада означава раст и ширење социјалног проблема.
Престижни амерички медицински часопис „New England Journal of Medicine“ (Медицински часопис нове Енглеске) објавио је у броју од 26. јула 2007. године фасцинантне податке научника са Харвардског и Калифорнијског универзитета из Сан Дијега. Ти подаци су показали да ако сте окружени гојазним пријатељима, ваше шансе да и сами будете гојазни расту за 171%. Уколико се са гојазним особама срећете повремено, шансе да постанете гојазни увећане су за 57%. Ако су вам брат или сестра гојазни, ваше шансе су увећане за 40%, а уколико вам је гојазан брачни партнер, имате 37% веће шансе да и сами постанете гојазни. Поменуте студије и прорачуни рађени су током 32 године.
Налази указују на то да гојазност није појединачни него колективни проблем. Особа која почиње да се гоји мења норме о томе шта је нормална тежина и почиње да сматра да је сувишна тежина сасвим у реду с обзиром на то да се у њеном, односно његовом окружењу налазе гојазне особе. У Сједињеним Америчким Државама 66% одраслих особа има повећану тежину, а чак 33% сматра се гојазним (више од 30% њихове телесне тежине чини масно ткиво). У Канади је 59% одраслих са повећаном тежином, од којих је 23% гојазно.
Другим речима, нормална тежина више није нормална. Поменута студија показује да смо без обзира на то што знамо колико је гојазност опасна (повећан ризик од шећерне болести, срчана обољења, шлог, неке форме рака), спремни да нађемо оправдање, јер је гојазност нормална у кругу пријатеља у ком се крећемо.
Физиолошки, увећање телесне тежине лако се може објаснити: храном се уноси више калорија него што се потроши. Разумети, међутим, зашто и шта људи једу у смислу квалитета и количине хране – далеко је сложеније. Генетски фактор има одређену улогу, али је улога социјалних фактора много значајнија.
Уколико особа има проблема са повећаном тежином, то ће утицати и на њену фамилију, као и на пријатеље. Познато је да особа која држи дијету и мења свој начин живота не може да истраје уколико нема подршку пријатеља и породице. Испитивања су показала колико је значајан утицај средине. Круг пријатеља несумњиво има велики утицај на телесну тежину особе, али мање него месечна примања, образовање, начин становања, сигурност посла или осећај припадности, над чим дотична особа не може да има пуну контролу. Повећана тежина и гојазност чешћи су код сиромашних.
Социјани и економски фактор имају највећи утицај на епидемију гојазности. Не можемо само осуђивати непосредне пријатеље него цело друштво у ком живимо. Повећана телесна тежина и гојазност збиља су колеткивни, а не појединачни проблем.