проф. физичке културе Александар Михаиловић, инструктор аеробика (Musculus Lux)
11.05.2007.
Мајк и Стјуарт Мекинес (Mike i Stuart McInnes) званично су творци хибернационе дијете, и под тим именом су је ауторизовали (The Hibernation® diet) и издали неколико књига. По занимању фармацеут и спортски нутрициониста, помагали су професионалним спортистима у остварењу бољих резултата. Под њиховим надзором су били боксерски шампион Алекс Артур (Alex Arthur) и освајач златне олимпијске медаље у бициклизму Крис Хој (Chris Hoy). Мекинесови сматрају да је одустајање чувене дугопругашице Поле Редклиф (Paula Radcliffe) на половини олимпијског маратона у Сиднеју директно повезано са недовољном попуњеношћу јетре шећерима, пре свега фруктозом.
Према речима аутора дијете, резултати са спортистима недвосмислено указују на везу јетре, фруктозе и спортских достигнућа, али је овај приступ, пре свега питање стања јетре, потпуно запостављен у спортској литератури. Спортски естаблишмент је дуго занемаривао ауторе и овај концепт, јер долази из угла о коме се још није размишљало.
Укратко, фруктоза је једно од специфичних горива за јетру, а јетра је задужена за ниво шећера целог организма и за синтезу неколико милиона супстанци у нашем телу. Стање јетре одређује стање остатка организма. Ако пазимо шта, колико и када једемо, можемо манипулисати бројним дешавањима унутар свог организма.
Основне две ствари које су избегаване у стандардним дијетама, оброк пред спавање и тренинг са теговима, поново су доведене у питање. Наравно, није свеједно какав оброк узимамо и на који начин тренирамо. Када једемо намирнице богате фруктозом, тј. воћним шећером, он се трансформише у гликоген и складишти у јетри. Ово даље стабилизује ниво шећера у организму, што омогућава телу да активира хормоне задужене за опоравак (анаболичке хормоне), који изграђују ћелије мишића и коже. Ови хормони се за свој рад снабдевају директно из масноћа. Наше тело се уместо бављењем регулисањем нивоа шећера, бави опоравком, уз потрошњу масноћа, што нам доноси двоструку корист.