Здравље Крстарице > Депресија > Постпорођајна депресија - како је преживети

Постпорођајна депресија - како је преживети

08.07.2007.

Све је било супер. Волите се, већ неко време сте у вези, решили сте да добијете дете, добили сте дете. Сви разлози за срећу су, чини се, ту. Само што се појавио и разлог за несрећу - баук звани постпорођајна депресија. Тада брачни живот, ма колико се супружници волели и ма колико дете које су добили било жељено од обоје, може постати прави пакао.

Хормонске промене у телу породиље могу изазвати промене расположења. Најчешћа реакција је да је жена склона плачу и благом узнемирењу. Међутим, дешава се да жена много снажније осећа те хормонске промене у себи, а то доводи до стања познатог као постнатална депресија. Она се може јавити одмах после порођаја, али и чак пет до шест месеци касније (па се мушкарац, сав збуњен, пита: "Шта јој је одједном, било смо тако срећни?").

Један од симптома постпорођајне депресије је потпуна незаинтересованост за сексуалне односе (наравно, говоримо о времену кад би породиља већ смела да има односе). Чест симптом је и велики умор, који се углавном приписује само даноноћној бризи око бебе. Појачава се осећај страха и безвољности. Један од најгорих (по жену) симптома је осећај младе мајке да своју бебу не воли довољно.

Уколико се примете ови симптоми, треба се што је пре могуће обратити лекару и лечити постпорођајну депресију, пошто иначе може да потраје веома дуго (у неким случајевима, толико дуго да млади отац, очајан због понашања супруге коју воли, али коју више није у стању да разуме, нити има идеју како да јој помогне, напусти породицу, што ће, наравно, само појачати депресију). Показало се да се у лечењу најбољи резултати постижу саветовањем и психотерапијама.

Дакле, ако до ове појаве дође - не паничите, јер се ради о нечему што није баш толико неуобичајено. Обратите се лекару што је пре могуће и, након извесног времена, симптоми ће проћи, а срећна породица ће моћи да буде баш то - срећна породица.

Препоручите овај чланак

4.37 (гласова: 47)

Коментари на чланак

Кликните овде да бисте оставили коментар.

  • Iako se o ovoj temi sve češće piše i govori, čini mi se da je ona kod nas i dalje tabu. Nažalost, od moderne žene se možda previše očekuje. Isto tako, sredina, koliko god to želela, nije još uspela da pobegne iz tradicionalnih okova (iz okova, a ne od tradicionalnih vrednosti, što se uglavnom pogrešno tumači!), nameće ženi da je ona kriva i za neke stvari van njene kontrole, kao i osećaj sramote i žigosanje ako potraži pomoć u ovakvim slučajevima. Možda bi rešenje bilo informisati se bolje i nekako uticati na okruženje (porodicu i prijatelje) buduće majke, kako podrška ne bi izostala. Jer, šta sirotoj ženi vredi i ako prepozna šta joj se dešava ako je niko u tome ne podrži (izrazi "lupeta, izmišlja i previše čita knjige, mi to nismo tako" - samo su fraze koje sigurno neće pomoći). Dete je jedna nova etapa u životu svake porodice. Previše je drugih ružnih stvari oko nas, neznanje, strah i sramota nisu nam potrebni.
    (Mira S, Beograd - 09.07.2007. 11:18)
  • Lično sam s teškoćama prošao taj period posle rođenja našeg prvog deteta i bio sam u toj situaciji iz koje nisam znao da se izvučem. Bio sam spreman da napustim porodicu. Supruga je imala sve te simptome. Trajali su dve godine, nisam mogao da je prepoznam, bežao sam od kuće, mnogo sam radio, ali to nije bilo dovoljno, zamalo smo se rastali, ali prošlo je. Istina je, veliki je to problem. Sada nas čeka rođenje drugog deteta i nadam se da ćemo ovog puta bolje proći pošto znamo sa čime se sučeljavamo. Preporučio bih mladim parovima da se pripreme dobro za taj postporodiljski sindrom.
    (Milan Petrović, Niš - 11.08.2007. 15:39)
  • Dragi prijatelji, kad se setim perioda postpartalne psihoze - strašno. Kad sam se porodila, posle tri nedelje život se pretvorio u pakao. Nismo imali dece 6 godina i lečili smo se od sterilieta i na kraju radili veštačku oplodnju. Hvala dragom bogu, uspelo je i uz rizičnu trudnoću, primala sam preko 200 hormona tokom trudnoće. Kad sam se porodila, našoj sreći nije bilo kraja. Dobili smo divno muško dete, ali tu muke počinju i na kraju sam završila 2 meseca u bolnici, ostavivši svoje dete suprugu, koji se nikako nije mogao sam snaći sa bebom. Zato sve mlade majke, ako se nađu u toj situaciji, odmah treba da se obrate lekaru.
    (Tamara N, Novi Sad - 22.03.2008. 21:32)
  • Ja sam još u postporođajnoj depresiji i mislim da ćemo se ja i suprug rastati.
    (Tea Ristova, Skoplje - 19.08.2008. 11:40)