Скоро је свако бар неком приликом за себе рекао да се осећа депримирано. То - срећа наша - не значи да је скоро свако у неком тренутку боловао од депресије, већ да се у том тренутку осећао несрећно, незадовољно, тужно, нерасположено. Ипак, упркос честој лаичкој употреби појма "депресија", депресија као болест постоји и може бити веома озбиљна, чак и са смртним исходом. Зато не би било лоше знати да препознате када се ради о депресији као болести, јер је само тада могуће обратити се за помоћ, па и излечити се.
Након што нас нешто потресе, сасвим је природно да се осећамо тужно, нерасположено и забринуто. Међутим, када се ради о депресији, ова осећања (туга, нерасположеност, забринутост...) не пролазе, или се стално враћају; може се десити и да се јаве без икаквог узрока, или да буду несразмерна узроку. Оно што може довести до забуне јесте то што се дешава да депресија буде прикривена неким другим тегобама, као што су бол у желуцу, кичми и слично.
Постоје различити симптоми карактеристични за депресију, како психолошки, тако и телесни. Уколико ви или неко кога познајете има барем пет од следећих девет симптома, постоји озбиљна могућност да се ради о депресији. Тих девет симптома су: депресивно расположење највећи део дана, знатно смањено интересовање и задовољство у свим или готово свим активностима у току дана, несаница или претерано спавање, знатан губитак тежине или смањење апетита, психомоторна узнемиреност или успореност, вртоглавице или губитак енергије, осећање безвредности или велико осећање кривице, смањена способност за размишљање или концентрацију, мисли о смрти и самоубиству или покушај самоубиства.
На јављање депресије не утичу године - најчешћа је око четрдесете године, али се може јавити било када.