Да видимо, дакле, иза којих све то симптома депресија може да се крије...
Понекада она подражава болове лица. Она тада очитава своје присуство неуралгичним боловима језика, зуба, виличних зглобова, доње и горњих виличних костију... Јавља се осећај чудне храпавости језика, окамењености, претеране опуштености, па чак и његове "косматости". Са друге стране, болови које може изазвати депресија некад бивају толико јаки да људи, доведени до очајања, моле стоматолога да им извади чак и потпуно здраве зубе. Нису страни ни случајеви да овакве, у суштини бескорисне интервенције, попут placebo ефекта, понекад донесу привремено олакшање. Процедура постављања зубне протезе може пак често изазвати болове чији је стварни основ психичке или неуролошке природе.
Абдоминални (трбушни) синдром, опет, јавља се у виду непријатних осећаја у области трбуха: боловима, тежином, осећајем врелине или хладноће. Ово стање може бити праћено гађењем и мучнином, повраћањем, затвором, проливом или губитком апетита. Осећај се најчешће погоршава ноћу и изјутра, док је у другој половини дана слабији. Терапеутско или хируршко лечење, усмерено на борбу са описаним тегобама, не помаже.
Болови у глави још једна су од маски депресије. Када обољење добије овај облик, јављају се у глави, најчешће ујутру и ноћу, болови које није могуће јасно локализовати. Осећаји могу бити веома разноврсни и често су посве индивидуални: некима се чини као да им главу стеже груб и веома чврст обруч, њом пролазе жмарци, или се јавља осећај печења. Аналгетици (средства за отклањање болова) су у овим ситуацијама готово немоћни. Ове симптоме лекари често сматрају знаковима мигрене или васкуларне дистоније и уколико их лече као такве, чак ни године лечења не доносе никакав учинак.
Понекад депресија добија облик радикулитиса, системских обољења, мишићних болова или неуралгија. Овај синдром назива се артралгијом, а рендгенски снимци у овим случајевима јасно показују да у зони бола нема повреда или оштећења нерава или система органа.
Бол у срцу, осећај печења или хладноће у грудима, или пак лупање срца - имитира кардиалгија. Ова маска депресије врло се лако може разликовати од правих кардиоваскуларних обољења – довољно је урадити кардиограм. Код депресије, резултати истраживања не потврђују симптоме на које се пацијенти жале. Лекови уобичајени за болести срца могу унеколико умањити бол, али га не уклањају у потпуности. При депресији која се приказује као стенокардија (јак грч у пределу груди са осећајем нелагодности или стезања), нитроглицерин, који се иначе користи за тренутно отклањање овог симптома, нема никаквог дејства.
Депресија се може скривати и иза несанице или поремећаја сна непознатог узрока. У том случају, она је најчешће главни, а покаткад и једини знак болести. Човек са оваквим симптомом обично се буди рано ујутру, више измучен но одморен. Његова дневна активност обично достиже врхунац већ око поднева, а потом почиње да га савладава умор, којем уопште не може да се одупре без шољице јаке кафе или чаја. Увече се осећа потпуно сломљено, "разбијенo" и не може да заспи до дубоко у ноћ.
Фобије су још једна од "омиљених" и уједно једна од најраспрострањенијих маски депресије. Оне се јављају као напади страха, обично (погађате) ноћу или изјутра. Најчешће су везане за хипохондрију: човек ког погоди овај облик боји се смрти, отказа срца, AIDS-а, инфаркта и других страшних болести. Истовремено, он је посве свестан неоснованости својих страховања.
Рани стадијуми депресије некада се могу манифестовати и кроз сексуалне поремећаје. Најчешће долази до слабљења ерекције, успорења ејакулације, склоности ка јутарњем коитусу (!). За овај облик обољења карактеристично је и стремљење ка јачим сексуалним надражајима него што је то уобичајено, а до тада уобичајени сексуални живот престаје да доноси задовољство.
Нажалост, вероватно је најопаснија маска депресије наркоманија. Наркотици и алкохол доносе краткотрајни привид побољшања расположења. Међутим, такође брзо, развија се и зависност од допинга. Овој форми депресије својствени су периоди континуалног делиријума у трајању од неколико дана, па чак и неколико месеци. Одустајање од уобичајене дозе наркотика или алкохола доводи до појачања депресије – јављају се мисли о самоубиству и мучни комплекс кривице. Истовремено, може доћи и до развоја симптома карактеристичних за друге облике депресије.