Депресија има много лица, а своје присуство понекад испољава и на најнеочекиваније начине. Невероватно али истинито – ова подла болест у стању је да се представи чак и као срчани напад или, рецимо, ванматерична трудноћа!
Болови у желуцу који се стално понављају, непрестано убрзан или појачан рад срца и затвори – чак и најискуснијег лекара могу збунити бројне маске иза којих се често крије ово компликовано обољење. Но, и поред тога, медицина је ипак научила да препозна када је у питању "изворна" болест, а када је то само једно од притворних лица депресије, оспособивши се методологијом која обезбеђује постављање прилично успешних дијагноза.
Утучено расположење, када целокупно окружење изазива осећај тупе раздражености, познато је свакоме. Уосталом, доказано је да депресију може да проживи чак и одојчад.
Премда се у српском језику реч "депресија" употребљава доста произвољно, не би требало мешати привремено, пролазно стање здраве психе и праву депресију – клиничку болест. Прва се сматра нормалном реакцијом организма на било какав трауматичан догађај и брзо пролази сама од себе. Потоња представља далеко озбиљнији облик, који се обично јавља после неке стресне ситуације, али у суштини има унутрашње узроке, чији корени могу лежати чак и у поремећајима централног нервног система, и она се мора лечити.
На први поглед, депресију је лако распознати: за то није потребан сложен медицински прибор и опрема, ни бескрајна лабораторијска истраживања. Но, да ли је баш тако?
У стварности, ово обољење често може протећи у скривеном, камуфлираном облику, сасвим другачијем од класичног. А тада, пре него што се покаже истински узрок тегоба, човек неколико година иде у круг од једног до другог специјалисте. Жалбе пацијената на болове у глави или желуцу, кожни свраб, поремећаји варења или напади гушења не налазе своју реалну потврду и подлогу после испитивања, које показује или нормално стање или неслагање са тегобама пацијената. Разуме се да лечење препоручено на основу неправилно постављене дијагнозе не доноси ни олакшање, а камоли излечење.
Дешава се, веровали или не, да човек са прикривеном депресијом доспе чак и на операциони сто и тек се тамо открије како код њега нема никаквих патолошких промена или стања која би изискивала интервенцију хирурга.
Овако напорна и лоша ситуација везана за дијагностиковање депресије доводи до тога да се пут болесника до специјалисте који је оболелом потребан – неуропатолога или психијатра – одужи и на 10 до 15 година.
Иза каквих се маски најчешће крије ова прилагодљива и препредена болест?
Читајте у наставку!